Nudite se.. Dragana Ranđić
"Život tako brzo prolazi. Cvet cveta pa se osuši i uvene. Ne dozvolite to, žene...."
Ta misao vrtela mi se u glavi od kako je u moj frizerski salon počela dolaziti jedna bakica i često izgovarala te reči. Bakica je bila elegantna,ugladjena, dama u pravom smislu reči. Držala je do sebe i svog izgleda, a po njenoj priči, dalo se naslutiti kako je volela život, ljubav i ljude. Njene glatke ruke, profinjena garderoba, ali i nivo komunikacije,odavali su osobu koju nije gazilo vreme.
I danas je došla u salon. Bez imalo stida započela je razgovor . „Čuj, dete,treba mi najlepša frizura za večeras" rekla je. „Naravno, zar ne bude svaka lepa!?" odgovorila sam gledajući je kako se nervozno vrpolji ,a zatim sam nastavila. „Imate neki sastanak?" upitala sam je onako kroz smeh. „Da,da, baš je gospodin, treba to iskoristiti, više me ne zanima ni novac, ni dobra kola, samo ljubav!" pričala je kao da se ispoveda. Na te njene reči osmehnula sam se i po običaju skuvala kafu. „Turska sa mlekom,može"? upitala sam je. „Naravno ,draga moja." smireno odgovori.
Tako, dok smo pile kafu,bakica je počela razgovor. Pričala mi je svoje lepe avanture. Slatko sam se smejala. Na samom kraju razgovora značajno je podigla obrve, pogledala me, uhvatila za ruku i značajno progovorila.
„Kćeri, nije meni žao sto sam davala, samo mi je žao što se nisam više nudila! Sad me više niko neće, zato ne odbijaj više ništa, čini mi se da je ovo moj poslednji voz..." završila je razgovor ,sela na stolicu i počela objasnjavati kakvu želi frizuru. Nakon sredjene frizure, uredno mi je platila, pozdravila me i otišla.Taj dan na mom licu je bio osmeh. I dan-danas se smejem samo kad se setim.
Više nije dolazila kod mene , pa se često pitam šta li je sa njom? Ipak, često drugima govorim njene reči: „Oduvek je bilo slatko zabranjeno voće,nudite se, žene, dok vas neko hoće!"
Autor:Dragana Ranđić
Srbija
Ta misao vrtela mi se u glavi od kako je u moj frizerski salon počela dolaziti jedna bakica i često izgovarala te reči. Bakica je bila elegantna,ugladjena, dama u pravom smislu reči. Držala je do sebe i svog izgleda, a po njenoj priči, dalo se naslutiti kako je volela život, ljubav i ljude. Njene glatke ruke, profinjena garderoba, ali i nivo komunikacije,odavali su osobu koju nije gazilo vreme.
I danas je došla u salon. Bez imalo stida započela je razgovor . „Čuj, dete,treba mi najlepša frizura za večeras" rekla je. „Naravno, zar ne bude svaka lepa!?" odgovorila sam gledajući je kako se nervozno vrpolji ,a zatim sam nastavila. „Imate neki sastanak?" upitala sam je onako kroz smeh. „Da,da, baš je gospodin, treba to iskoristiti, više me ne zanima ni novac, ni dobra kola, samo ljubav!" pričala je kao da se ispoveda. Na te njene reči osmehnula sam se i po običaju skuvala kafu. „Turska sa mlekom,može"? upitala sam je. „Naravno ,draga moja." smireno odgovori.
Tako, dok smo pile kafu,bakica je počela razgovor. Pričala mi je svoje lepe avanture. Slatko sam se smejala. Na samom kraju razgovora značajno je podigla obrve, pogledala me, uhvatila za ruku i značajno progovorila.
„Kćeri, nije meni žao sto sam davala, samo mi je žao što se nisam više nudila! Sad me više niko neće, zato ne odbijaj više ništa, čini mi se da je ovo moj poslednji voz..." završila je razgovor ,sela na stolicu i počela objasnjavati kakvu želi frizuru. Nakon sredjene frizure, uredno mi je platila, pozdravila me i otišla.Taj dan na mom licu je bio osmeh. I dan-danas se smejem samo kad se setim.
Više nije dolazila kod mene , pa se često pitam šta li je sa njom? Ipak, često drugima govorim njene reči: „Oduvek je bilo slatko zabranjeno voće,nudite se, žene, dok vas neko hoće!"
Autor:Dragana Ranđić
Srbija
ليست هناك تعليقات
مرحبا بكم في الموقع الإعلامي للمنتدى الثقافي الدولي شكرا لتواصلكم معنا ولمشاركتكم الفاعلة
Welcome to the media site of the International Cultural Forum. Thank you for contacting us and for your active participation