OSMEH.. Zoran Radosavljevic

 

U životu ništa ne dobijaš na dar...Zbog nepoverenja mnoge ljubavi splasnu...Moja bol je moja stvar..ponekad i iluzije zaslužuju realnu šansu...Volim one osečaje za koje ne postoje reći...volim joj reći od nje mi nema niko preći...Volim kad moja ruka njenu ruku traži...od svih glasova u glavi ..njen mi je glas najdraži..Zbog nekih osoba osečaš se lako ..kao da letiš..posebne osobe ne prepoznaješ njih osetiš...A ona mila moja je tako posebna...meni preko potrebna...kako se osečam ne dao bog nikome...pa ni vama svima...danas se osečam tako..dodjoh...videh...slegnuh ramenima...Nemojte molim vas niko ..negativnu energiju da mi šalje...to što nas ne ubije ...živi u nama i dalje...Znam reći čete ..ti ne znaš šta hočeš za sve treba vremena... ali to što želim toga nema...U životu sve ide deo po deo...poslednji put sam se ovako osečao..kad sam je prvi put sreo...Sedim po celu noć ..bez nje dočekujem jutra nova...to što sam budan ne znaći da sam se odrekao snova...Probudio sam nadu i sad se oseča loše,neraspoložena...jer pored mene nije moja žena..
Pitače te...
Dobro voleti nju nije greh,,,,
šta to ona ima kad je toliko voliš..
Prosto
IMA MOJ OSMEH.,,,