PUSTINJSKE OLUJE.. Bajram Bajro Neljković

 

Nestali su svi tragovi tvoji,
Odniješe te proklete daljine.
Il vjetrovi koji te razniješe
Kao zrno pustinjske prašine.

Iza tebe ne ostade traga
Sve je pusto na tebe ne sjeća.
Ko prašina kad na zemlju padne
Kada prođe oluja najveća.

Potonula u živo si blato
Života te odnješe oluje.
Iza tebe tišina ostade,
Posle groma ništa se ne čuje.

Žao mi je što ljubav velika,
Pretvori se samo u prašinu.
Sada više ništa ne osjećam,
Samo čujem veliku tišinu.

Nestala si bez poslednje zbogom,
Kao pijesak kroz prste propala.
Da ti kažem koliko te volim,
Otišla si , nisi sačekala.

Ako nekad kajanje te stigne,
I pustinjske zametu oluje.
Siguran sam da nazad ti nema
Druga ruka sada me miluje.

Autor
Bajram Bajro Neljković