Trebinje još miriše na nju.. Zoran Radosavljevic

 

Odlomak iz nagrađene knjige
 
Ona je i najnežnija maslina, i najsladjii pelin,i miris mora,i stena što sidri brodove....Neka krene proleće.neka lasta bez straha doleće..strahovi u nama spavaju zimski san, i ako izadju napolje, nema nama proleće....Imala je miris crnog vina iz Vukojinih podruma..miris boja malog ateljeja u Parizu..Miris ljubičastih Jorgovana..Miris največe ljubavi..imala je miris konfuzije,,odrasla je cim je prestala da lomi svoje iluzije..Bože uradi sve neka je sudbina meni dovede..moj dom je tamo..gde je ona..Na obroncima snova, tamo gde me žedno srce moje odvede...Ona je moje bogastvo..bogastvo je kad u životu se ne tuguje..bogastvo je kad shvatiš da ti život ništa ne duguje..Da trajemo kao ne uveli cvet..da se grlimo dok ne postanemo nevidljivi za ceo svet..a ti nemoj da se ljutiš...tako mi mirišeš ..sve više mi se čutiš...dok mi srce luduje...Nedostajanje se ne govori..Nedostajanje se putuje...najgore je nekom ko ti nedostaje napisati stih...najgore je zavoleti neki grad uz ljude jer vremenom oni odu iz tvog života, ali taj grad zauvek miriše na njih..nikad nisam sam ..ljudi misle da živim u zabludi..imam tvoje reći...neke reči su jake jer u njima žive ljudi..uzdasima obasjam vrat, nedostajanjima skrhane duše..mostovi su tu da se grade i ljubav šire,a ne da se ruše..kada ne znam šta ću sam od sebe..oslušnem Trebinje bez tebe..Tad tvoja duša moju dušu zadovoljava...ti si moje mrtvo more, jedina energija na ovom svetu koja mi da tonem ne dozvoljava...