Uzalud se trudiš.. Maja Radovanović

 

Ne vaja se srce pesničko
od srca realista.
Uzalud se trudiš,
pesnik je večiti idealista.

Neuhvatljivo stihova rađanje...
Uzalud se trudiš,
pesnik je večno lutanje.

Čula zarobljena pesmama,
Hod siguran samo u
snovima.

Svaki je uzdah nova poema.
Da bi pesnik bio,
treba da te nema.

Uzalud se trudiš!
Da bi bio pesnik,
ti moraš sebe da osudiš,

Na svakom uglu
da tražiš skrovišta.
Uzalud se trudiš!
Da bi bio pesnik,
moraš biti ništa.

I razum zauvek uspavati...
Uzalud se trudiš!
Da bi pesnik bio,
Ipak moraš da poludiš.

Ako oči otvoriš,
Uzalud se trudiš!
Da bi bio pesnik,
Nikad nemoj da se budiš.

Stihovi ti uspavljuju javu.
Uzalud se trudiš!
Pesma traži i srce i glavu...