Заточена.. Xeneha Ctojhobnh

 

Док заточена лутам
црним безданом душе своје
тешке окове успомена и осећања
за собом вучем.
Изнемогла од борбе,
рањена без крви,
туга и неверица
око мене врви.
Саплићем се
о беживотно тело
љубави наше.
Сваки мој пад
је суза
што ватру срца гаси.
Тражим трунку светла
из таме да ме спаси.
Па чак и тада
галони воде
ће рекама протећи
док опет не поверујем
у две слатке речи.