ZASPALA NOĆ.. Zoran Radosavljevic

 

Noć zaspi tek posle našeg laku noć..noć koja zna da češ mi u san doć..Živiš tu kao da smo u blizini... Volimo se blisko u toj daljini..Samo jedno želim sebi..da Pacifik bude kratak za moje nedostajanje prema tebi..Mi samo želimo da najzad budemo zajedno.. Lepo je u dva grada: ona na Minnesotskim jezerima, ja u Bregovima pored bunkera živimo kao jedno...Biće i to jednom..samo prema meni podji.. Treba mi jesen u Trebinju. Magla i kiše. I da ti sve kažem. Da sam umoran od aerodroma i kofera. Od mora i svetskih trgova. I tako.. dodji..Svaki dan krečem iznova,,izgrižene mi usne od neostvarenih snova..Sunca,Trebinja,kafe i mira u svetu..radosti za celu planetu.. Dom je tamo gde je srce. Ljubav je tamo gde si ti...srce u Trebinju,a ljubav u Minnesoti..Ne veruj ljubavi onima koji ti kažu.. Neće se istrošiti ni lepe reči... ni poljupci... ni zagrljaji... ni pažnja. Nemoj da te lažu...Da li če i za naša srca ,,sreča na vrata da zakuca..ili nas samo muči..ili kuca kad nismo kući..Ljudi kao zveri,,kao šakali.. Volimo mi sunce, ali kiša nam je bila drug kad smo plakali..Spakuj se i kreni prema meni sa punom vrečom... Ne može se tuga sakriti! Ćutiš, ali oči izdaju.. Tako isto i sa srećom.. I suze. I smeh. I čežnja. I patnja. I nedostajanje. I uzdisaji. Čekanje. Dodiri. Poljupci. Svaki pogled...tako u nedogled..to je ljubav.. Sva sreća ovog sveta može da stane u jedan zagrljaj...a ja ču te čekati tamo gde je naša reka gde je tvoj rodni kraj...Ne trebaju meni kuće ni prazne sobe..najlepše mesto na svetu je zagrljaj voljene osobe.. Ako nisam sve u životu rešio.. ako sam dosta grešio..evo ti moje kosti ..ako možeš bože oprosti...a dušu ti ne dam...ona je njena jer njoj samo pripadam...