Као сунце.. Лабуд Н. Лончар

 

Из јутра
што се у језеру купа
Дозиваш птице и сунце,
Поздрављаш мјесец
Заспао на дну постеље
Уморан од миловања
Твојих груди и трепавица.

Дозиваш сјећања
Што спавају у магли и оку
И птице заспале у твојим грудима.

У трену
Постајем уморни мјесец
Са дна постеље
Поклопљен твојим грудима
И трепавицама
Који гледа како постајеш сунце
Што обасјава
Наше одбачене снове
И залудне жеље.

Као сунце
Из јутра
Дозиваш птице –
И моје име