PREVIŠE SI U MENI.. Славиша Марковић

 
Razapet, rastrgnut, raskidan, razderan,
Živ u celosti, a mrtav u svim delovima,
Otrgnut, nestao iz života još jedan dan,
Nisi kraj mene, a u meni te previše ima.

Otišla si, pokupila sve otkucaje srca,
Odnela si sa sobom i svu ljubav moju,
U grudima mi praznina, ništa ne kuca,
Duša umorna se sprema svom spokoju.

Tvojim imenom snovima dajem smisao,
Zvezdama šapućem što tebi nisam rekao,
Tebi sam pesme, najlepše stihove pisao,
U paklu ljubavi sa tobom samo se opekao.

Sve su pesme napisane iz duše mastilom,
Ni kockicu leda nisam iz tvog srca otopio,
Nema me više, ponosi se svojim zlodelom,
Ovaj se brod u okeanu suza svojih utopio.

Raskidan na delove, tuga ih zajedno drži,
Danju se sastavljam , noći me lome iznova,
Znaš koliko bola jedno srce može da izdrži,
Borim se i lomim, šetaš od misli do snova.

Još te ponekad pronađem u kapima kiše,
Sve što dotaknem još u tebe pretvorim ,
Čemu te bitke i lomovi, kada te nema više,
Vreme je da umrem, jer previše tebe volim.