ЈУЛСКА НОЋ.. Радмила Милојевић

 

Јулска ноћ је топла.
Ћутим у грчу туге, згасла је звезда наша, негдашња срећа.
Живот се играо са нама...
Уз дрхтаве осмехе, негде нам осташе млади дани.
Ево, опет стојим на обали реке.
По небу Месец  распалио златни фењер.
Још заносне појеве птица чујем.
Међу многобројним успоменама само сам тебе изабрала.
На уснама још пољубац дрема.
Одустати од тебе било је тешко.
Од те твоје магије и слатког огња тајни који омамљује.
Док гледали смо сјај јулског звезданог неба, имали смо сан.
Црница је тихо текла.
Нежно стављао си мој длан на груди своје да осетим откуцаје ти срца.
Које љубављу зове.
Живот зна да заболи, увек се поигра са нама...
Негде нам осташе осмеси наши...
Мирише калопер, босиљак, лаванда, нана...
Високо, високо низ аркаде неба пролеће лутајућа звезда.
По њој ти своје  поздаве шаљем.
Уз дрхтај и она као и ти, изгуби се негде?
Низ звездане даљине...
Аутор :
Радмила Милојевић - Параћин
Из збирке у припреми:
,,Звездани рој,,
Рецезент:
Проф др Миодраг Д Игњатовић Књижевник
Објава у Савез књижевника у отаџбини и расејању Нови Сад
(фотографија са интернета)