BREGOVI.. Zoran Radosavljević

 

Kako da krenem ,pisati ili pričati,Kad se setim prvog poljubca na Raskocima,,osečaj onaj pun stomak leptirića..preko puta Begove kuće Hasan bega Resulbegovića..Prelepa kapija a još lepša avlija,poploćana staza kamenom ,i malenom ogradom sve do ulaza u restoran,a u bašti restorana stara kuća bega Hasana....sva u cveču opasana..Odmah levo kad se skrene prekrasno dvorište,amfiteatar i ogromne smokve dve..Plodovi veliki ko jabuke Adamove..Ogroman bedem oko kuće,prema jugu Begovo kolo,Sicilija,puna topola..a negde do pola ....reke brzaci...a malo dalje tamo gde je voda bila plića,,,tu su kuće Isovića...Uprtiš pogled prema zapadu tamo negde prema Zasadu..u tom pravcu Geljovo kolo.preko puta kolo Dućića..a malo dalje kuće Čatovića..Još u ušima mi zvoni....dobri stari Bregovi...Kad sam ovde onda sam jednostavno negde tamo...ti znaš dobro kamo...Tama bolje grli od svakog dana..tama me grli i nudi mi zaštitu od đerdana..Jer neke stvari čovek ne može da preboli...zato se još uvek lećim od iste rane koja me svakog dana boli...Od svih gradova izbrisao sam sebe ,,i stavio te u centar sveta,milseći na tebe...Ako ikad dodješ i sretneš me... Ovaj čovek kojeg ćeš slučajno sretati više nije živ....veruj i za to niko nije kriv..E da sam tada samo znao ...ne bih ti sebe unakaženog nikad dao...Što te iz ruku ispustih onog dana...Neću nikad halaliti sebi...svaka sekunda provedena stobom prićala mi je najlepše bajke o tebi..To ti je kao da sam našao sa četiri lista detelinu,,,ti si ta koja ispinjavaš moju celinu...Sve je čudno kao da nam neko drugi sudbinu kroji... Volim te delove sebe koji su tvoji...i to nikom ne dam srce i dušu... .. Ja čak i ne pitam za sreću..Tražim samo manje bola...da te bar još neki put vidim preko puta našeg stola...Ti živiš tamo gde sunce večno sja... Neko na vratima zvoni. Traže me. Šta vredi i da otvorim, kad nisam tu. Ko zna gdje sam ja... Ne dušo nije mi više ništa.... Previše si mi ti sve da bi bilo koja posle tebe mogla da mi bude išta...Sve je postalo tužno i sunce i ovaj grad i ove decembarske kiše... Jesi li svesna da si svojim odlaskom tražila od mene da ne dišem više.... ...I dok sam pijem jutarnju kavu..od nočas usitnim snove ,možda se neki probije na javu..pa da vidiš sebe... mojim očima,kako ja vidim tebe.

Bosna i Hercegovina