Čujem da me moj zavičaj zove.. Bajram Bajro Neljković

 

Čujem da me moj zavičaj zove,
Svoje ruke da je raširio.
Željan sam te pa ti evo idem,
Ja te nisam znaj zaboravio.

Pred kućom sam svojom starom stao,
Pa otvaram avlijske kapije.
Nema nikog sad da me dočeka,
Starih više roditelja nije.

A zavičaj svaki put mi draži,
Srce hoće, sve me njemu vuče.
Od kad odo godine su prošle,
Čini mi se ko da bješe juče.

Svaki kamen ,proplanak ,livada,
Nedostaju svakim danom više.
Ali paše lijepi izvori,
Vazduh koji najljepše miriše.

Ne treba mi vreli pijesak plaža,
Nit mi treba plavo more sinje.
Duši mojoj sad najviše godi,
Rijeka Grnčar i moje Gusinje.

Zato dođem da dušu odmorom,
Da me moja pusta mine želja.
Da obiđem moju kuću staru,
I mezare svojih roditelja.

Autor:Bajram Bajro Neljković
Datum:26/07/2021g