POMPEJA.. Zoran Radosavljević

 

Rukama krvavim od borbe sa njenim demonima sakupljao sam ostatke pepela te Pompeje u njoj..Vezuve moj..gasila te prekrasna reka Sarno.. Bila je rodjena sa vatrom u sebi. Čuvala je u dodirima i mislima, i poklanjala malo po malo ljudima, sve dok joj iskra u očima nije nestala.Nestala je toplina i dobrota koju je širila..Ljudi su je istrošili i ostavili.. Da joj ližem krvave očnjake posle životnih poraza, ona da me čuva od celog sveta ...Da vidamo rane jedno drugom..klesanjem joj đavoli prošlosti želili oduzeti dobrotu..borio sam se koliko sam mogao da sačuvam tu njenu anđeosku lepotu ... Meni su godinama krvava stopala, a i dalje istim putevima moja duša korača ...idem njoj u susret da je čuvam dok opet ne ojača...nemoj te da pomislite da tražim izgovor samo da bi lutao... Kad je Niče plakao, svet je ćutao...a ići ću opet i opet iznova..čujem kako viću izađi iz zabluda i uđi u stvarnost, umrećeš od lažnih snova Ne znaju oni da sam takav po rodjenju... pred putokazima spuštam glavu, volim da idem po sopstvenom nahođenju ..kao i biljka kad sama od sebe baci svoje sopstveno seme... džaba ste štedeli sve te tišine, reči, dodire i pesme kad se pravi ljudi pojave u pogrešno vreme ..Jurim prema njoj danima i noćima..ne bole me padovi ali bi me boleo pad u njenim očima..potrudiću se da joj život ne bude samo od plača...ostaću sa njom dok ne ojača..


Bosna i Hercegovina