PUT.. Zoran Radosavljevic

 

 
Uvek je divno čudo tvoje usne kusati…
Tvoj glas slušati…jer kad ti je netko drag..
Drag ti je i kad plače i kad se smeje…
Gledam ti sliku i divim ti se šutke…
i guram prste u predele skrivene..
vadeći prelepe trenutke…
Ušla si u moj život..
zaljubljena i voljena još pre nego što si bila poljubljena…
Daljino muko moja najlepša..opet su ti snegovi bez mojih stopala..
opet na njenom putu nema mojih tragova..
Ali jednom doći ću znaj…jer ti me diraŠ bez dodira…
kako je to divan osećaj…
Glas…miris…zagrljaj…
sve njeno mi fali…
idem ..
žurim prema tebi..a ti ljubavi sve mi halali..
i neka nam svi naši dani mirišu kao najlepši djulistani…
Ti si moje nešto što uvek osetim..nežno i jako u isti mah…
ti si moj zrak….
Duboko želim…iskreno idem…nežno ćutim te…
da mi te ne ukradu…Hladno je osluškujem…
Pokažite mu put…
Vetar istim tonom šapuće…pokošenoj travi…
mesećevoj slani…uveloj grani…
On ide svojoj dragoj…jer je voli..
Pokažite mu put da ga manje boli…
Takve ljubavi nisu pojava česta…
Ta mesta gde on ljubi svoju ljubav…
za njega su to sveta mesta…
A duše one ćute..jer u tim ćutnjama rečeno je sve…
željno čekaju da budu zagrljene…
 
Bosna i Hecegovina