SAMO TIŠINA.. JASMINA DIMITRIJEVIC

 

Dugo se u tišini gledamo, k'o dva stranca samo,
davno već ljubavnih reči između nas dvoje nema,
 gradili iz mašte  bajku, koja postala poema,
a želeli sve  jedno za drugo zauvek da damo.

Besciljno lutam sobom u kojoj je mučna tišina,
navika postala i niko od nas da najavi kraj,
nemo se gledamo, a do juče stvarali mali raj,
oko srca nam se samo nakupila paučina.

Na kojoj su se stazi izgubili svi naši snovi,
iza kog se ugla sakrio nekadašnji onaj smeh,
živimo život bez ljubavi, to nam je najveći greh,

trebali bi oboje da započnemo život novi.
Kad  nepovratno  pođeš, sam za sobom  zatvori vrata,
nismo sačuvali ljubav, što nam je od Boga data.

 Srbija