VETAR.. Zoran Radosavljević

 

Čujem vetar, mislim ti si...otvoren prozor, kiša, i prebrojavanje misli dok oluja ne utihne,..nedostajanja..ti si razlog moga postojanja...Svako živi za nekog tako je to medju ljudima...Snaga zagrljaja meri se čežnjom za ponovnim susretom koju ostavi u grudima...dodji da se smejemo poput deteta..Dodji da se volimo i smejemo upijajući sve lepote sveta..da pokušamo sve ono naše lepo da oživimo...Dodji da stavimo tačku na ova nedostajanja i volimo se kao da sutra nećemo da doživimo..Oglasiću na sva zvona..Ne treba meni druga polovina i srodna duša. Meni treba jedna,. treba mi ona...Noću sam sebe po snovima vodam..Koraci mi nisu od snova,dok po javi hodam..Usnama ti oči sklapam, još je sve to moje...Moja nada ima lice koje lići na tebe.a ti mene čuvaj za sebe..
Dodji...
Dok čekamo to pravo, jebeno vreme, proći ćemo i mi.
I samo će ostati...
OD TEBE JA, OD MENE TI.

Bosna i Hercegovina