DUGA.. Rajka Martinović

 

Bila sam djete ,al' se ,dobro sjećam ,
posle kiše , munja i na strani juga ,
izađoh iz kuće , i spazih na nebu,
jedan šaren luk što ga zovu duga.

Slušala sam priče od davnina znane,
proći ispod duge da ću postat muško
neumorno trčim po travnatom polju
svome roditelju , da ispunim volju.

Najmlađa sam bila ,od nas sestre tri
velika je želja naših  roditelja bila ,
da imaju jedno djete muško vita ,
i u kući svoga naslednika..

Duga nije moje ostvarila snove ,
javila se sreća i prilike nove,
majka rodi. nama junačinu brata
i zaštitu našu od grdnih momaka.

Autor
Rajka Martinović
Podgorica
Montenegro