JUTRO JE.. Zoran Radosavljević

 

Jutro je. Ljubi mi kapke i pospanu je iznosim na terasu sa koje se vidi celo Trebinje ,i Arslanagić most..U čašama za kafu je vino.Jutro je pogled nam se širi put Gorice i Lastve,preko puta Police i Banje..a Trebišnica najlepše miriše ujutru u predskozorje.zelena i ljubavalju obavijena..Dok mi ti mirišeš na najlepše leto,kosa ti miriše na Jadran i mediteran,grudi na višnje,a usne na krušku..Voliš mene i kišu jer kad pada kući smo zagrljeni.voliš reke ,gradove sa škurama,moje pesme i na koži morsku so,stare kapije i napuštena mesta ,jer tu me onda ljubiš,,,Volim tvoja nedra,jer tebe su mi puna jedra..Ako se već mislima u zadnje vrijeme srećemo, jer drugačije ne možemo, neka bude u Trebinju..A kad dodje jesen ,a ja u šarenom đemperu koji si mi poklonila..uzdiše kiša i pesma jedna reka u mom kraju..kapi kiše me ometaju dok dobuju od prozor u pisanju..ustanem i odem na pečeno kestenje..Šetam noću kroz tvoje snove,umoran doćekam svitanje,bonaca.krademo smokve za domaći hleb zajedno,..da gde god da si sve radim sa tobom jer mi smo jedno.Mirišeš mi na limun, lovor, masline i kantarion, kože prošarane solju, ali su ti butine bile ukusa zrelog nara.Mirišeš mi na moju ljubav i na moje sve...


Bosna i Hercegovina