PST.. Zoran Radosavljević

 

Volim ljude koji su kao talasi, koji se lome tiho.Probudi se i dovrši snove. Dođu loše reči i oteraju dobre..prečutim te drugima ali izvrištim te u sebi..da li me to ljubav zove..da li to idem u zagrljaj tebi.. I to što kažete da daljina i vreme mogu da razjebu neke ljubavi to je glupost. Nema tih kilometara i tih godina...ja je volim kilometrima i ljubim godinama...drugačije ne umem..ja drugačije ne razumem.. Neki ljudi kriju više kiše, gromova i oblaka u sebi od neba.ubi ih tuga,a za sreču tako im malo treba..samo da je pored njih njihova polovina druga..... Muškarac je najlepši u naručju žene koju voli. Pa mu se u očima ocrtavaju sve strasti i nežnosti dok pogledom na ženu smiruje svoje nemire.samo njeni poljubci mogu da ga smire.......a ja uvek ću o tebi da pišem stih... a ja.. ja ču uvek biti sa strane i voleti te uvek više od svih.. lepo bi bilo videti te opet .....nakon toliko vremena .... živa bila ...sreća neka mi te prati ... gde god pošla .ljubavi..opet svrati,, Ne znam koliko te volim, ali znam da želim i mogu još... Jednom iza nas ostače samo pepeo i prah... Udahneš omiljeni miris, pa ti žao što ne možeš duže da zadržiš dah.. U tim daljinama,plovi moja duša,kroz šumove talasa,bez glasa..doziva te.. u pogledu skrivam sve tvoje poglede.. Tišina dodiruje dubinom...dok se ne vratiš ja ču biti samo nema slika.. išarana sećanja
kajanje u besanim noćima bol tišinu preseca ,,tugu u oćima... Ušivena čežnja orosila obraze.... I bit ću i kad me nebude ..slaviće neko moje poraze..razliven u modrim nijansama...plakaću za propuštenim šansama..... pssstttt...smešim se....a plakao bih.. Osvetljen u tvom snu koračam tražeći onu skrivenu liniju tvog osmeha ... Između prstiju snovi protiču...i za srce me dotiću.. Pukotina ispunjena tragovima mirisnih latica udiše dan po dan..sviće novi dan odsanjah još jedan san.. Možda živim u mraku, ali žive i zvezde...ne možr mesec bez njih dok nebom jezde..

Bosna i Hercegovina