Samo nisi ti… Refik Martinović

 

Veče
rajska tišina
jezero diše
zelenim plućima.

Prolaze neznanci
nečijim stazama
vodi ih mesec
bisernom mirnoćom.

U grlu mi kamen
nadimaju se nedra
u skrivenom vetru
na našem brodu
njišu se jedra.

Svi prolaze
samo nisi ti.

Čekam te...
da potopimo
tužne dane
da sve bude zeleno
jer mnogo  godina
poklonio sam tebi.

Darovaću ti i ovu noć
opraćemo sva kajanja
koja će ostati iza nas
jer ti si moja prošla
i buduća
i večno moja

Evo...
izlaze i sirene
u mokrim haljinama
iz jezerskih dubina
galebovi slušaju
njihovu pesmu.

Svi su došli
samo nisi ti.