GDE SI.. Zoran Radosavljević

Gde si sada...sada kad znam da te volim..sada kad sam sam...jedino sto zelim je da budes ponovo tu...Znas sanjao sam te  nocas..znas sanjam te uvek..Okrenula si se i poljubila me..tvoji poljubci su se prosuli po mom snu...kao mesecina po noci..Mogao bih do sutra da te ljubim..strasno mi nedostajes...Dobro znam da je ovo pateticno..i da ti ovo ne volis..Volim tvoje oci kad si ljuta..Secas se bili smo na Trebinjskoj zeleznickoj stanici....Uvek kad sam u nasem gradu  ja idem na stanicu..onda stanem ..odstojim malo i vratim se..Necu pricati o vremenu jer sve  prolazi..Samo jednom u zivotu mozes voliti..to je nepromenjivost ljudske sudbine..To je svrha zivota i smrti..Ja  cutim o smrti jer umirem milion puta..Pogledam sat..vreme je da krenem..Za par sati moj zivot ce opet biti jeftin film..opet monodrama i bljutav ishod zavrsetka dana..dok mi kisa lepi kosu za lice..Cutim jer cemu reci...verovatno da opravdaju i dozvole dela..dela dozvoljavaju odgovor..a ja nemam ni dela ni odgovor..cutim..Reakcija na akciju..Cujem zvuk sirene..cujem milion sirena...oko mene  nas grad..i dalje cutim jer reci me ne sluze..Grad bez tebe ne mogu voleti takav grad..Zanimljiv odnos i grad  ne voli mene bez tebe..Mi smo osobe koje se razumemo  i imaju ista shvatanja..koje zele da budu uvek zajedno..Ranije me je ta setnja ispunjavala srecom..a kako starim sve mi je teze..Uvek kad se rastajem sa stanicom posaljem joj svoj vodnjikav pogled..i cuteci klimnem glavom..


Bosna i Hercegovina