MAGLA .. SUZANA MARIĆ

Nad ravnicom magla, kao bijela žena
Prekrila je i rijeku koprena njena
Spušta se plaho, vuče bijele skute
Pa prekriva njima livade i pute'.

Skrila je i Sunce u haljinu svoju
Obojala dan u sivu boju
Klizi kroz krošnje k'o vodena para
Nad selom novu zavjesu stvara.

 Sunce se muči, pika ju zrakama
(jer magla nije baš neka dama)
Ona po blatu dalje ide
Noge joj se nigdje ne vide.

Kao da leti, kao da klizi
Kao da je zaspala u našoj nizi
Zalegla ona, za ništa ne haje
Dok Sunce polako snaga izdaje.

Dan je pri kraju i noć se sprema
A magla i dalje nad ravnicom drijema.
Mjeseca nema i zvijezde je skrila
Odleti, maglo, naporna si bila!