SPOTICANJE O VLASTITI ŽIVOT.. Zoran Radosavljević

 

Odlomak izknjige

Koliko ču još živeti....još samo danas....Danas sam ponosan...jer ceo život sam pravio greške...tome najzad dodje kraj...Došao je red i na mene...to je čista istina iako je bolna i tužna...poželih da nikad nisam ni živio....želim da me smrt boli..da umrem od bola...što više bola na ovom svetu to manje bola na onom svetu...Želim da napustim ovaj svet zbog života zvanog laž....vrisnuču pre nego me mračne sile uhvate za ruku...setite se kada noču sa nebesa čujete krike to se ja žrtvujem za sve vas grešnike...Polako kako dolazi noć...ja sam sve iskreniji prema sebi...najzad ču osetiti čisto savršenstvo...najzad če neko i meni da sklopi oći...nadam se da če to biti njena ruka...Stajaču na vratima nebesa..gledati u tvorca pravo u oći...ovo što sledi nije moja zadnja prestava...hodam do voza ...vozni red za nebo...prepun voz...čudo nema rezervacija ni konduktera..Shvatih da večnost ne postoji..večnost je u ljudskim glavama..da im odvaja od zaborava sve što je njima nerazumno...i stvarno...Neophodno je pravo da ljudi drže sebe za bogove i kad dodju bogu pred istinu shvataju u kom su apsurdu živeli...Koja zbrka došli smo iz vode...stave te u zemlju...a odeš na nebo...Zakopavaju te što dublje a ti odozgor gledaš na njih...Čim sam se rodio postao sam čovek...kako mrzim tu reć...veće životinje od čoveka nema...samo su budale božiji srečnici..njima život prodje u veselju...Mnogo puta sam pljunuo na svoju pamet..ona mi više ne treba..ruke su mi krvave od zavlačenja u svoje grešne rane...okreče mi se utroba od ovolike laži..što svetom vlada...ovo je pevanje ludila...Umreču i to ču milion puta ponoviti...i kraj sveta dolazi sa mojim krajem...otići ču u najdublji ponor vaših košmara i dok se budem smejao vi nečete znati jeli taj moj smeh stvarnost ili fantazija...


Bosna i Hercegovina