МОЛИТВА ЛЕПТИРА… Олга Аранђеловић

 

 
Лежала сам дуго под раскошном липом,
Уживала у мирисима спарнога цвета,
Нисам ја излегла у мом срцу
Овог шареног лептира,
Што се у мојој души коти,
Нисам ја излегла ове тамне сени,
Што се као патње гомилају у мени.

Цртала сам небо, цртала сам Бога,
Загледана у таму вечнога свемира,
Молила га
Да ми све грехе опрости.

Пожелех те поред мене,
Како срце да закључам,
Како теби да одоли,
Како да му скратим чежње,
Како да му скратим слатке злости,
Кад одаје да те воли?

Та дуга шутња, агонија душе,
Додир је неке зебње и тескобе,
Шта се то у твоме срцу скрива?
Мирис жене збуњеног те гања,
Зној ти пече кожу, низ лице се слива,
На усне ти слеће луда ватра,
На усне ти слеће молитва лептира.

Србија
Ауторско право
09.08.2023