ШАПАТ… Милена Пчињски

Ћутим пред тобом

као пред једином тајном

и праразлогом

свог бивања

Не читам те очима

Ослушкујем мисли

које никада не изговориш

у сновиђењу мог сна

Не тражим те

Одувек си дах мојој машти

Не знам праве речи

Слова нестају

док цветају боје и тонови

Напуштам свет

Остављам га његовој глади

и охолости

Стазом од угљевља и стакла

само шапат твој ме води

_________