Расправа о мору моји Лесковчани... Аутор Зорица Матицки

 

Размишља баба:

Море,море, цело пролеће сам печурке брала,повише сам паре набрала,

саг шумске јагоде берем,ете ћу муштерије да одерем,куј воли нек изволи...

Чујеш ти стари: Скупи си ја паре за море,

па нека у селу о мени зборе.

Скинула се пред огледалом те се гледа,

Старац гу гледа: Леле шунтава жена?!

Гледа си руке кожа јој виси,

тек старац на њу, поче да вришти.

Зар да те гледав тија људи?

Па и ти ме гледаш, шта то чуди?!

Које дома Ја да работим,

због тебе бабо да се срамотим?!

Како ћу на комшику дом да окадим,

кади не кади како ти воља,

она си је и слађа и боља?!

Моју намеру стари не квари,

цел' живот слушам, господариш!

Прође ми живот не видех море,

да и ја осетим те морске зоре.

Трстеник Србија