Predgovor

Pred Vama je nova zbirka poezije ,, Srpska i romska deca u zagrljaju Svetog Save “  vrednog pesnika Tome Nedića namenjene svoj deci bez obzira na pol, nacionalnu ili konfesionalnu pripadnost, niz pesama koje treba da razgale Vašu maštu, da Vam pruže zadovoljstvo i da Vam otvore vidike ka Vašoj budućnosti. Poezija je jedno carstvo ispunjeno lepim osećanjima, kao što su: ljubav, roditeljstvo, drugarstvo, škola, igra i sve drugo što nas čini srećnim, a za ostalo će se već pobrinuti mama i tata.

Jedan od najznačajnijih pesnika za decu u Srbiji, čika Jova Jovanović Zmaj je jednom prilikom rekao: „Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“, misleći pri tom upravo na Vaš uzrast u kojem se podjednako mora misliti i o svom obrazovanju, ali i o igri, smehu i jurnjavi sa drugarima u beskraju bezbrižnog detinjstva. Jer, svi ste Vi jednaki rođeni na zadovoljstvo i sreću Vaših roditelja, baka, deka, tetaka, strina, ujka, neki svetliji, drugi tamniji, plavokosi, riđi ili crni. Bili Srbi, Hrvati, Romi ili Bošnjaci, Vi ste, pre svega, deca koja imaju božansko pravo na bezbrižno detinjstvo, na svoju maštu, želje i snove, a sve je to lepše uz pesmu ili bajku koju nam neko stariji pročita pred spavanje.

Zato je ova zbirka sabrana za svu decu, a posvećena je njihovom zaštitniku srpskom svecu Svetom Savi, kojem Srbi i ne samo Srbi već i drugi narodi koji su svoju sudbinu vezali za Srbiju, duguju nemerljivu zahvalnost i poštovanje jer je zidao škole i prosvećivao decu, posebno onu koja su bila sirota i siromašna. On jeste srpski svetac, ali je u svom delu i posvećenosti deci izašao iz okvira srpskog naroda i svoju blagost prosuo po svoj deci sveta.

Toma Nedić je veoma muzikalan pesnik, koji oseća intonacionalno bogatstvo reči. Njegov melodijski sistem je izveden iz same prirode narodnog jezika. Nedić je narodni pesnik u pravom smislu ne samo po tome što izražava duh vremena i što uvodi u liriku pesničku sliku i metriku, nego i po tome što njegova muzička imaginacija ima izvore narodnog jezika. U njegovoj pesničkoj melodiji nalaze se raznolike sintaksičke intonacije: upitne, ironične, dijaloške, narativne, evokativne, elegične. Njegove pesničke melodije  nisu prenesene iz života govora niti preuzete iz strane poezije; one su, naprosto, plod bogate muzičke i stvaralačke imaginacije, retke i ponekad neponovljive.

Na prvi pogled stiče se utisak da lirsko obraćanje nameće ritam i samoj pesmi, odnosno ritmički organizuje pesničke slike. Međutim, to je samo privid,  odnosno varka, budući da slike izviru iz same melodije, a ritmička linija pesama poklapa se s unutrašnjnom muzikom emocije. U samom jezgru pesme je muzika slika, rima i tonova.

Slike imaju drugačije, upravo simbolično značenje. Sve je nevino, čisto, lepo, dečački čedno u svojoj žudnji.  Primetno je da pesnik Nedić unosi svoju veru u narodnu budućnost. Pred Nedićem je brdo, čiji je vrh obasjan rumenim i zlatnim oblacima. Sa svih strana u zbirci pesama ,, Srpska i romska deca u zagrljaju Svetog Save“stoji da se i Romi kulturno penju i uzdižu  uz njega već raskrčenim putevima.

Glavna ideja ove knjige jeste da se pored srpske dece i romska deca u svetosavskom duhu uspinju na visove misaonog i kulturnog razvitka čovečanstva.

Ova zbirka će biti prevedena i na romski jezik, jer su Romi narod koji živi pored i sa Srbima već skoro 1000 godina. Zato je ova zbirka delimično namenjena i njima, jer značaj Svetog Save prevalizilazi religijsku pripadnost na prostoru Srbije i obogaćuje kulturu svih naroda koji žive na ovim prostorima. Romska kultura je prenošena sa generacije na generaciju uglavnom usmeno, jer je njihov život obeležen pogromima i stradanjima koja su ih terala na večno lutanje u potrazi za sigurnim domom i nije bilo uslova za stvaranje književne i poetske baštine, pogotovu za najmlađe.

Zavet Svetog Save je posvećen svoj deci i stoga je njegovo ime ustanovljeno za školsku slavu odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, a na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. U odluci Popečiteljskog prosvještenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada 14/27. januara ima u svim školama najsvečanije proslavljati. Crna Gora ga uvodi 1856. godine, pod knjazom Danilom. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove Srpstva, a himna Svetom Savi je prvi put izvedena 1839. u Segedinu.

Uveren sam da ćete sa pažnjom i poštovanjem iščekivati veče i trenutak kada će neko stariji uzeti ovu knjigu sve zapaženijeg pesnika Tome Nedića u ruke i poželeti Vam nekom pesmom iz nje, miran i spokojan san, kao što ćete i Vi godinama kasnije isto to činiti sa svojim potomcima.

I tako dok postoji Vaseljena.

Akademik Prof. Dr Bajram Haliti