SUZA.. Radmila Šandor

 

Klizi, ko lopov skriva se,
izroni, niz obraz kotrlja se,
magli vid, u staklo ga okiva.

U trenu nastane,
na usni malo zastane,
razoruža bol, na bradu stane,
i otkine se, pada dolje,
na zemlji nestane.

Čudnovata je ta kaplja vode,
puna kristala što oči bode,
što se lede, pa odmrznu.

Pitam se, plačem li,
ili samo u njoj oči umivam?!