KAKO POBEĆI OD ŽIVOTA?.. Slaviša Marković

Nismo mi jedno drugom suđeni,
Nikada se nismo ni trebali sresti,
Jedno bez drugog živimo sluđeni,
Kakve to prevare život zna izvesti?

Prekasno rođena za jednog starca,
Prerano rođen da te mogu zagrliti,
Poželela si ljubav zrelog muškarca,
Kako to život ume nekome nauditi?

Nismo suđeni ,  to smo trebali znati,
Klekosmo pred srcem u ludom begu,
Sa sobom se uvek najteže obračunati,
Ne prati tragove samotnjaka u snegu.

Nismo bili ljubavnici, nismo bili par,
Samo dvoje što su se gledali krišom,
Ne treba da ti život upropasti klošar,
Koji će pobeći pred sudbine jurišom.

Bežim od svega, sam bez svog čopora,
U džepovima je godina dobrana svota,
Izbegavam kuršume sudbe bez napora,
Od svega se utekne ali kako od života?