Kingdom of secrets.. Marković Slaviša

MOLIM TE, VOLI ME SAMO
U kraljevstvu tajni i izgubljenog poverenja,
Sa maskom hladnokrvnog i usamljenog tipa,
Sukobih se sa dušom, dosta je krijumčarenja,
Nežna, željna utehe želi da se ljubavlju zasipa.

Privlačna, samouverena i drsko senzualna,
Bolne uspomene krila je želja za dominacijom,
Susret nije mogla predvideti ni kugla kristalna,
U vtrlogu požude i strasti, zavladah situacijom.

Svaki novi dodir lečio nam je ožiljke iz prošlosti,
Ubijajući duhove stare čuvali smo jedno drugo,
Opijajuća i razarajuća ljubav prodrla je do kosti,
Opsesija ili ljubav, nebitno je, neka traje podugo.

Vatra u mojim očima bila je više nego očigledna.
Istu vatru je osetila u sebi, duboko u telu svom.
Nestajala je svakodnevno prošlost nepravedna,
Bio sam njen, a ona moja, bol učinismo mrtvom.

Stegnuta snažno rukama, u mome krilu sedeći,
U toku boja koliko poljubaca možemo da damo ,
Zaustavila je u trenu dah, spremala se nešto reći,
" Znaš li koliko te volim, molim te voli me samo".