BITNA SI SAMO TI.. Zoran Radosavljevic

Postali mi uzdasi teži zbog tvojih tišina...sa sečanja dunem i odleti prašina....a mene uhvati neka milina...Kad te želim pogledom, rukama, mislima, rečima i tišinama, znaj da su sve druge nebitne..bitna si samo ti..samo sa tobom želim ostariti...Kažu da je ljubav slepa..Stalno te gledam i stalno si mi lepa. ..Da bih pomogao sebi...Ljubavi povećala se potrošnja misli o tebi. .Meni su potrebni ti tvoji uzdasi teški kao Gogoljeve mrtve duše, a na mojoj koži meki kao svila..meni su potrebni tvoji poljupci slatki kao Bokaćov Dekamerom,razdragani i veseli...a ti ljubavi gde si...da mi mesiš pitu i razvlaćiš oklagiju...Zamirisa mi veće na nju, pa sada razmišljam koje vino mi najbolje ide uz nostalgiju...ne znam jeli i tamo ovako zelena trava...Nebo je uvek najlepše gde voljeno biće spava...Maštam o vetrovima ,koji dunu i podignu me kao list i odnesu u zagrljaj u kojem želim biti...Maštam da sam ptica lako bi tebi mogao poletiti...Sečaš li se moje skromnosti...Tvoje ruke i poljubci i ostale forme umetnosti..Samo želim da reč MI doživimo ja i ti...Rekla si " Valjda živim u prošlosti jer je to jedino preostalo mesto gde smo oboje nasmejani.".rekoh ti živećemo u budućnost jer to je jedino gde ću te ljubiti..U nekim pogledima skriveni su spaljeni gradovi, srušene tvrđave i zaboravljene luke, a opet su to najlepši pogledi na svetu . najlepše su oči moje...sve tvoje je zauvek moje...i ti mene da smatraš zauvek svojim...Jedino lepše od mene ulepljenog od breskve si ti ulepljena od breskve, sa mojim usnama na tvojim ...Pogledam u mesec tamo je daleko preko mora sinja...Divan prizor na nebu večeras - skoro zalazeće i izlazeće sunce istovremeno iznad Minneapolisa i Trebinja..Naidju talasi sećanja, pa izbace osmehe, i nedostajanja na obalu...ja najlepši stih pošaljem tebi po trebinjskom valu...Imala si u sebi tugu svoga pesnika, jesenje kiše Mnnesotskih večeri, letnje vetrove Trebinjskih noći..