Drugačija pesma (Na izmaku).. Refik Martinović

Dremljiva zora govori tišinama
zaronjena u omlečeno prazno.
Ulične svetiljke boluju
pred nestajanje.
Ulica gasi ugarke noći.
Nema ljudi
ostali boluju u snovima
koje im daju nadu.
Ni ptica.
Miris umiranja
i odlazak nepovratnih.
Ulični čistači
narandžasti
zaviruju
u zalogaje siromašnih.
Ezani sa nebeskih visina
zovu na kajanje
za sutra
ovi drugi nisu grešnici.
Ne čuje se žubor
vode šadrvana
usahli su.
Emina nije umrla.
Zatvorene kapije.
Sunce ne ulazi u avlije
sakrilo se
u ključaonicama .
Samo još Mesec živi
i prati umiranje
moje ulice.
Stihovima brojim
odlaske
i suze koje ostaju
u emanet sudbine.