KAKO JA VOLIM MOJU TREBINJKU.. Zoran Radosavljevic

Kako ja volim moju Trebinjku....
zbog jednog divnog pogleda...
zbog plavuŠe sto kraj mene seda...
zbog moje glave u njenom krilu pijane...
zbog njenog ostanka samnom dok ne svane...
Nije ni Čudo što letim..
što mi je nebo prelepo plavo...
uvek kad se nje setim ja letim...
i kad gledam to njeno lice malo...
Kako ja volim moju Trebinjku..
Dozivam joj tiho ime u noći...
dok padaju snegovi ili tužne kiše...
dolazi..hajde meni ćeš doći..
kreći ne čekaj više....
E kako želim kose plave...
moje male
iz Trebinjske mahale...
Iako smo kilometrima daleko..
ti znaš da na tebe misli neko...
Ti si moj vazduh...
bez njega nema života ,ničega nema...
svaka moja misao i suza tebi je posvećena..
Sad bih sve dao za jedan tvoj zagrljaj..
za jedan tvoj uzdisaj....
Zato dolazi...
Nije ništa konkretno...
ali mnogo bi mi značilo...
jer u životu postoji više od ega...
samo da nam srce nebi patilo...
zbog moje Trebinjke odrićem se svega.
Više nemam strah od skazaljke sata...
više ne zatvaram od svoje sobe vrata...
reših zagonetku i otklonih kletvu..
ne spavam
budan te čekam u svome krevetu..
To moja Trebinjka meni putuje...
sedim i čekam .
dok se zvono na vratima ne ćuje...
Obućen u najlepše odelo
gledam iza sebe...
nabacih osmeh na svoje lice belo...
čekajuci tebe..