Ranjeni orao.. Reflk Martinović

Njiše se kapija
u tišinama sama
odnela te jedna
oktobarska tama
otišla si kad je grad
tonuo u noć
a zvezde se gasile...
...te noći
nudio sam ti
da sanjamo
pokošene godine
izgubljene u senkama
jedne mladosti
I gnezda od ptica oteta
da te u njima grejem
jer uvek si bila
moje drugo ime za ljubav
pratiljo mojih nemirnih noći.

Nikad neću prestati
da te sanjam
dok se ne probudim
na tvojim usnama
i ne ispraznim ponore
u ranjenoj duši.

...Da li ćeš me voleti
kad zasija srebro
na mojoj glavi
i kad se zamagle
u našim daljinama
tvoji vidici plavi
ti si sahranila
jednu ljubav
moje drugo ime.


.