U TEBI.. Zoran Radosavljevic

 
U tebi tinjaju boje rane renesanse, sećanja na lepotu antičke umetnosti i sva ona preispitivanja i težine Bokačijevog "Dekamerona"..Život sa tobom u Toskani.I naš mali vinograd u kom bismo gajili Sanđioveze.A danju se vozili uz obalu...Noću ispijali vina... Dantea je inspirisala Beatriče, Petrarku Laura, Bokača Fiameta, a mene si ti ..pretočio sam te u reči i načinio večnom...A ti volela si me iako sam bio bez para ,kao Albertova Čočara.. Bosonogi na ljuljašci, musavi od sladoleda, prljavi od peska i srećni od ljubavi...eh kakav je to okolnosti splet.. mislim da smo Džef Bakli, rakija od kruške, ti i ja jedan odličan kvartet..Mi smo oličje ljubavi a ne greha..sačinjeni od Šostakovičevog valcera, malo šta je lepše čuti osim možda u praskozorje zvuk tvoga smeha..Oh kako se več radujem u sebi.. ruski pisci, ruski kompozitori i te divne peterbuške bele noći u tebi..Dok je ćutao Sibir, vrištala Moskva, gorela Sahara, plesala Argentina, šepurila se Firenca..ti si moja vila koja igra sambu iz Brazila..u tebi su svi slikari sa Pigala.. Najlepše je kad jeu letnjoj haljini sklupčana u mom zagrljaju, u pozadini ide buena vista social club, a mi se radujemo zajedničkom sutra..naša prekrasna jutra..da više ne glumimo ranjenike..nego pravila bi mi vanil kiflice u staroj letnjoj kuhinji koja miriše na maline dok na suncu čitaš poslednje redove knjige "Nebo nema miljenike"..Dođi i budi vašar, katastrofa, Severno more i Tirenski moreuz, buka i tišina. Dođi i budi sve što jesi...pa dosada gde si.. Potrebno nam je nebo nad Berlinom, noćni voz za Lisabon, ponoć i, uz nju, poslednji tango u Parizu.potrebno je da si samo malo blizu.. Ti si moja Lu Salome koja bila je sve što muza treba da bude – melem boje nežne... prolećnog neba, tajni prolaz do raja,bunar strasti, otelotvorenje čežnje.. Volim da sa tobom dočekujem jutra uz reku, posmatrajući kako iščezavaju noćne tišine sa neba.. Remark i božanstvena "Noć u Lisabonu..ja zamišljen nad Dostojevskim,ti umazana.bojama pred slikarskim platnom..ogrnuta samo plahtom..prelepe miline.. moje telo - tvoj kontinent, tvoje more i sklonište za sve tvoje tišine.. to što si toliko čarobna, sve je to posledica srušenih svetova, prećutanih reči, teških noći, neprežaljenih iskustava i preživljevnih laži..nikad nisi terala konac na mak..jednostavno život ti nije bio lak.. Mirisala je na večnost, ruske vetrove o kojima je Majakovski pisao, tihe Šopenove preludijume i vetrovite Trebinjske noći... volim njenu samodestruktivnost, gradove koji joj tinjaju u očima i način na koji pali cigaretu razmenjujući poglede sa nebom iznad Minneapolisa.. Rekla mi je da sam čovek pored kojeg želi da ostari,,i da če da uradi sve da joj se to i ostvari...