VOLIM.. Zoran Radosavljevic

Volim svaku moju pesmu...jer pisana je tebi...u njima sam našao ljubav..a srce neprestalno piše ..eh šta je lepota u nemiru života...još samo da se mrak toplinom razlije i da pusti dan da u dvoje caruje.veruj sve je nebitno dok smo mi jedno drugom bitni..Volim svaku moju reč, jer je upučena tebi..pričajući i pišući o tebi ja olakšavam sebi..Volim da te volim...Volim što te volim..Treba znati proceniti  vrednost olovke što pesme piše..sretan ili tužan stih je putnik kojeg negde čeka sunce ili kiše... sve što je napisano u duši se ćuva..to ni vihor života ne može da oduva..Tada ponesen ljubavlju pišem i letim neopisivim snovima sreće....tada dušom šapućem...očima ljubim..tada do groba volim..tada kiša ne pada ona dobuje u zvuku tam-tama..tada ne moram svet da razumem,samo se snadjem u njemu..tada su mi snovi ćisti..iskreni..medeni...tada sam srečan što sam tvoj moj andjele maleni..dok ovu pesmu čitaš ..upamti ti si jedina koja sve smeš da me pitaš...