ZLE MISLI.. Zoran Radosavljevic

Umoran sam od ljubavi kratkih...umoran sam ....ti si nešto drugo...ti si moj svaki stih...osluškujem korake...to si ti...moja ljubav...dolaziš da legneš pored mene...nemoj da ideš  nisam umoran od treće smene....
Ljubiću te strasno...ljubićemo se tiho...moje ti srce reće glasno....da nas ne ćuje niko....
Oči me u tami peku...lice mi je umorno i sneno...tvoje reći ,moje srce na komade seku...ali opet te volim...možda delujem otkačeno...
Možda sam budala...možda sam lud,,,jer se borim da ovo ne  bude uzalud....Jer ne želim iz pesama da izvlačim naša jutra,ne želim cveće zalivati suzama,ne želim ikada da osetiš da si sama.
Veruj mi i boga svaka naša rana boli,veruj mi tako dokazujemo bogu da nas voli..
Al jednog dana razboleće se poeta,i neće više biti pesnika ludog i bednog,ostaće na po nekom licu seta,vremenom neće se niko setiti pesnika jednog....Umreće hronični bolesnik, verujte neće nikom biti žao,propašće propali pesnik,jedan čovek je propao..
Jer ti imaš oči vatrene i srce što lomi,oči su ti sevale,a kosa plamsala  u plamenu sveća...Ne želim reći da sam prevaren,jer nemam kome nežnu reč da uputim...u ovom napuštenom danu neću ništa da slutim,odoh ja na jednu pivu pravo u kafanu.
Evo baš sad  ovo jutro
probudih se ne nasmejan
osetih se nekako čudno i mudro
osečam da sam sanjao ružan san.
Nemoj da odlaziš i rušiš sve pred sobom..pogledaj me u oči želim da živim sa tobom.
Otvaram usta a reći ne izlaze iz njih...
seti me se bože ponekad
i ja sam dete
samom sebi posvećujem ovaj stih
jer zle misli iznad mene lete........