Akordi jeseni.. Refik Martinović

 

Stidljivo dolazi jesen
silazi u moj grad
liju i dosadne kiše
rasute suze na praznom trgu
a na starom mestu
tebe nema više.

Uvek si željno čekala
zvezde i puni Mesec
jer si se bojala mraka
a sad slušaš čarlijanje vetra
njegovu igru  s lišćem
i nestajanje  sunčevih zraka.

A ja sam voleo oktobar
jer me na tebe seća
na naše rastanke i tugu
na tvoj crveni šal
na duga čekanja i vozove
i jednu ljubav dugu.

Beže i sive ulice
iz mojih praznih ruku
stara lipa bolno plače
žutim i crvenim suzama
uz tužne akorde vetra
a duša jeca sve jače i jače.

U dugim jesenjim noćima
koje uspavaše dugo leto
snivam nezaboravljene snove
na krilima ozeblih ptica
i mladalačkih žudnji
čekajući povratke nove.