DRHTAJ.. Zoran Radosavljevic

 

Ništa se promenilo nije ..otkada si otišla sve je isto ...još uvek sam tvoj...samo se tuga promenila ,veča je za broj..a daljine ... Daljine nestaju kada zatvoriš oči...daljine se izgube u snu preko noći..
U senci drugog meseca,sretnem pastira vetrova..
sanjao sam kažem onu koja mi je sudjena...
jesi li je tražio tamo gde jutro počinje,,,kaže...
ja sanjam ..kažem ,ali čim se probudim potražiću je,,,
Samo je ona umela da sastavi komadiće mojih rasutih snova,i sve da ih sastavi u jednu divnu priču..i uvek je završavala rećima ,da me niko nije tako divno voleo..I bio sam sretan što stvarnost bar u njenoj priči ne lići na moj san..Srećo dobar ti dan... Neka sećanja imaju čudnu vremensku podvojenost,i to sve rešava.... kao da kroz njih iz budućnosti gledaš ono što ti se upravo dešava... Brodim na suvom.i gledam u nebeski svod.... Ovi koji su se udobno smestili prate me sažaljivim pogledima. Kao da znaju, a od mene kriju tajnu, kud plovi ovaj brod...Jer vremenom sve dodje i sve me je pristiglo... Na obećavajućim skretanjima i primamljivim čistinama, pričekam sve što me nije stiglo...Najlepše reći upučujem tebi..volim te da bih bitisao.... Reči su ponekad kao šapat u gluvoj sobi, same sebi smisao...Kako želim njene ruke prema meni ispružene... znao je Dostojevski za ravnodušnost jedne žene.... Ne želim da stalno dolaziš. Želim da nikada ne odlaziš... Ona je taj svemir sačinjen od tamne materije, tišine, samoće i beskrajno mnogo svetova...ona mi šalje pozdrave preko okeanskih vetrova..Ma u kojem bio životnom dobu....ako ne zadrhtiš prije poljubca...ljubiš pogrešnu osobu..