NEDOSTAJEŠ SAMO TI.. Zoran Radosavljevic

 

Dan je prelep fališ samo ti i Trebišnica.. Pobrini se da nemiri prođu.Ali i da ti ostaneš.oteraj tugu sa moga lica.. Nikad nisam bio u Mongoliji ali verujem putopiscima da su prelepe njihove stepe..Nikad nisam bio na Aljasci i Sibiru ali verujem ruskim pesnicima i piscima,i zato tvrdim da si lepša od reke Volge i tihog Dona.od svih Sibirskih ravnica i Tundri. Ne znam kakav je Tokio.Kakva su jutra u Šangaju..Ni na severnim obalama Norveške..Ali znam da je tvoj zagrljaj mir...Svuda gde god da sam na svetu.tvoj zagrljaj smiri svaki moj nemir..Skroz bi mi odgovarala neka stvarnost koju bi napisao Bergman, Sorentino ili Lars Fon Trir.. Dođi da ti čitam "Mostarske kiše" i da me tužno pogledaš kad privedem stihove kraju, pa šapnem "Stvarno volim tu Senadu "...složio bih se sa onim.Kaporovim "kuća vam je uvek tamo gde posle večere imate sa nekim da popijete čašu vina"..kuća je tamo gde vas čeka zagrljaja njenog toplina..kada čitam rusku poeziju meni je to i rat i neizvesnost i bliskost, dodir, sibir, daljina, crveni trg, zima, kaljinka, toplina, dom i čaj... Verujem u tebe onoliko koliko je Majakovski verovao u avangardu. I sama znaš da je Majakovski bio revolucija, a revolucija se smeje granicama...Zato i trajemo jer za granice ne hajemo..Nisam išao u Pariz kojeg su predivno opisivali Igo i Dima..opevao Bodler,ali vodiču te na Trebinjski studenac, Arslanagića most.. iči ćemo do Gorice i na Police..Šetaćemo gradom koji je Dučić volio,..gde Njegoš stoji i kao da listove knjige broji..Trebišnica, talasi, sunce i malo vremena za razmisljanje o svemu lepom na ovom svetu...Zato ja čim se dignem ja joj namignem i tako prodje ovaj san i meni opet bez tebe krenu dan..