Iz knjige poema Trebinje još miriše na nju.. Zoran Radosavljevic

 

Odlomak iz nagradjene knjige

 
Mirisala je na letnju kišu celi obilati pljusak..Veseli vodeni urnebes.koji obećava Hairli..na sunce koje je blestalo poput zlata..na smeh deteta..Na mustafirhanu izraslu pored džamije u starom gradu..Na Mehtave..magaze..Hanove..na travu Sicilije.na Čemprese iz parka..na stare ljubavne filmove i romane..Na Hercegovački krš..na kamen i draću..Na Mediteran i dugine boje..na terasu punu sunca i ispijanje kahve iz srebrnih begovskih ejscajga..Na sečiju na kojoj je sedila i širila miris dobrote i lepote oko sebe..Na Hrupljelske bele kuće od kamena..na zelene bašće i stabla crvenih trešanja..na čatrnje i polja makova..na sabah i behar..Na ulicu kestenova i pesmu Dubrovačkih trubadura..Miris joj se prosuo po Trebinjskim ulicama..još ga pratim..Na brzake Trebišnice i ulicu Skalina..na Džamiju i minaret...na Trebinjske ponoći..na sahat kulu što novi dan otkucava..Na Begovo kolo i murve pored obale..Živote daj aplauz..izadji na bis...ona još uvek miriše na moj miris..Miriše mi ljubav na sinije i dimije..i kad pitu mesi ona mi se smeši..Zavela je Trebinje svojim mirisom.a Trebinje je zavelo mene..Mirisala je na Zasadski zabran..na pesnikovo pero i prelepi Jadran..Na moje korake i Konavljanske maslinjake..Na radost..slobodu i mir..Mirisala je na Ruzmarin..
Još i danas mi miriše i pesnik je zavole..