LOGIČNO.. Zoran Radosavljevic

 

Neke pesme me lome kao i pljuskovi kad sam predugo bez tebe.. previše se želimo, a premalo imamo...ako već moram da se lomim, biram da budem talas.. Jer okean stoji izmedju nas...Ne pokušavaj da me čitaš između redova. Moja suština nije u toj praznini... Moja suština je sa tobom i u tvojoj tišini..Sve svoje ruke ostavih u kosi tvojoj.plavoj..plavo moje.... Voleti nekoga.znači voleti sve njegove dijagnoze.Nema tu neke druge prognoze.. dopada mi se ovo kad se osvajamo nežnim i lepim rečima do kasno u noć, pa mi je i umor podsetnik na tebe i želju da budeš moja.polako sa tim rećima lako se lomim.. Univerzum jedino ima smisao ukoliko imamo nekoga s kim ćemo deliti svoja osećanja...jer u ljubavi se sve daje bez plačanja..samo se pitam imali naćina.. poraženi tišinama, vapimo za toplim rečima...Na mom ramenu tvoja plava glava... Ne možeš da ne voliš nekoga koga si gledao kako spava.. Preživimo.. ali svaki put odnese deo nas...kao bura što o stene razbija talas po talas..Svi se boljem nadam ,život bolje nam daće.... ni jedan bol ne može da se poredi sa bolom koji osetim kad vidim da mi ljubav plaće..što je odvede tako daleko od mene je uze...sad mi treba jedan jastuk da vrištim i kesa za suze.. Jak čovek je onaj koji ume da prikrije svoje slabosti od svih...ja ne umijem ja ti napišem pesmu,,,ja ti poklonim stih.. Ti i ja smo par daj da predjemo na stvar...Jer više i ne znam gde su mi sve destinacije...sve što više žurim sve sporije stižem na željene lokcije..Želim da viknem u glas...ne želim više piće,,želim da grlim jedno biće..A ti budi moja lutka.... Da su ramena i kolena gola, da koža miriše na vanilu i da uvek imam pesmu svakog trenutka.. Tako se lepo smestim u taj zagrljaj da mi se svaka oblina privije uz drugo telo...moje belo..Na tvoje pitanje šta mi treba od američkog neba...šta želim za sebe...samo to donesi mi tebe..