NEBESKE KOČIJE.. Zoran Radosavljevic

 

U jednom danu je obrisana savest
u tom danu nije rodjena nova nada
Trenutak kada treba čuti tužnu vest
i kada crni veo sa sunca pada
Gledam u nebu jer ono nema odgovor
nebo mi te uzelo zauvek
zašto je prekršilo naš dogovor
bio si dete a ne neki stvor..
Rana na mom srcu neće nikad zarasti
svaki  dan biti će sve teži
ubrzo ću i ja od tuge pasti
jer moje dete u grobu samo leži..
E dete moje veliki je to jad
kad svetom vlada glad.
Nadam se da ćeš u nebeske kočije sesti
i tamo gore se dobro najesti..