osmo čedo.. Zoran Radosavljevic

 

 

Iz moje nove zbirke pesama,koja se sprema za štampanje.Biće to moje

ZORAN  SE   NADA
Spomenar
Pisanje je tiha uteha, kad malo sam sebe po srcu potapšeš... ..pisanje je kao ples koji na kiši sam sa sobom otplešeš...Ja živim da dočekam da se blizu mene oseti tvoja blizina....dok nečujno starim prikrademi se još u samoći jedna godina...
Odlazim...
U snove da uplovim.
Da me ti talasi
Ka njoj ponesu...
I ako se ne probudim
Ne brinite...
Znaćete da sam...
Stigao...
Kad bi ljudi znali
Gde poljubac moj prvi je bio
Ispod čuvene lampe
U mahali..
Od tada njen sam bio..
Bacala svoju svetlost u krug
Na svetlosti lampe bio sam joj drug..
A kad odemo malo u mrak
Ljubio sam je ne dajući joj zrak..
Ne znam da li živim ili mrem
I nije nekj božiji dar
Da li smem ili ne smem
Biti sečanje ili spomenar.....