Trenutak večnosti.. Refik Martinović

 

Teško je opisati
onu nezaboravnu
junsku noć
kad si mi poklonila večnost
koja se bez koraka
šunjala našim sokakom
dok su deca spavala
u zabranjenoj noći.

A mi kao dva sveta
ćutali sa zvezdama
i čekali da otpočnu
svoju igru žmurke
i tajne nemire čežnje
i blagi mesečev poklon
koji je drsko i strasno
virkao kroz naš prozor.

Ti polumoja
lutala si usnama tamom
tražeći vrele izvore stasti
...voleo sam da te gledam
kako se belasaju tvoja bedra
na mesečini
dok su se grudi jurile
kao nemirni jaganjci
ispod svilene košuljel
ovlaš krijući
antičku lepotu
ženskoga tela
...noć je odmicala...
a ti si mi ostavila
trenutak večnog trajanja
i zauvek ostala u meni.