VRISAK U TIŠINI.. Maja Ivković

 

Mrkla se noć sa svitanjem bori,
Ne trpi tama boje po sebi.
Plač ne čuje pesmu što se ori,
Ni ti ljubav koju pevam tebi.

Ne idu vatra i led skupa,
Suza se osmeha oduvek  boji.
Igra je kralja i sluge preskupa,
U tebi praznina,želja ne postoji.

Ne može biser u blatu sjati,
Nit' kruna pristaje tvrdoj glavi.
Gluhog ne ide rečima zvati,
Od tebe grubog, nežnost se ne vrati.

Trnje je vazda cveće ružilo,
Greh na čistotu senku bacao.
Robu se ropstvo odveć odužilo,
Ti snove moje na dno  pobacao.

Razum se srcu radovao nije,
Kamen se smejao bolu u duši.
Vrisak u tišini  poraze krije,
A mene dah sopstveni guši.

Nebo i zemlja se spojili nisu,
Na slici samo savršena celina.
Srušimo zajedno ovu kulisu,
Od previše predstava punu naprslina.