KAŽU DA SAM LUD.. Zoran Radosavljevic

 

 

Svi mi kazu da sam lud i da  pricam sam sa sobom,,,kazu da lazem  i da izmisljam i da nikad necu biti sa tobom...kazu zivis u mojoj masti i da tebe nema..kazu da se plasim drugih zena...Misle da ne postoji moja draga.. da nikad nece preci preko moga praga..Kazu da mi je zivot nikakav i crn...jer tebe nema da mi iz  srca izvadis trn..Da mi je zivot pun poraza..da sam te izmislio da bih sacuvao deo obraza..Da ce suze vecno da mi lice kvase..dok mi se oci ne ugase..U ocima da mi  sija samo bol..da lazuci da postojis da stavljam na ranu sol.. Ne znaju oni da ce  moja doci draga...da cu je na rukama preneti preko praga..Da cu je ljubiti i svim culima  da je osetim...da cu svo vreme sveta njoj da posvetim,,,Da je ona ceo moj svet..da je za mene najlepsi cvet,,Da sam njoj ceo svoj zivot u ruke predao..jer  je jedina na svetu kojoj sam verovao...Da moja draga ne postoji kako bih disao...da ne postoji zar bih o njoj pisao..Sve uspomene sada mi zivot znace..i moja draga sada sedi negde i place..Na zalost vreme tece i ne mogu ga zaustaviti..ja sve sto zelim jeste snjom ostariti...Da sam bar list,do tebe donio bi me vetar..da sam ti blize bar neki metar..Da ljubav postoji ti si me ubedilai sve si njih svojim dolaskom pobedila..Sada sam sav slomljen i pokidan..jos malo u tvoj zagrljaj bicu ususkan..Zato cutim da ne ispadnem ludak..trpim da me gaze,,,ali kad dodjes bicu opet snazan i jak..jer ce tvoje ruke da me maze...Ja cu tada biti nasmejan..jer cu znati da sam ti potreban....Svaku rec ovde ,svojom suzom sam napisao..do poslednjeg slova da zadnjeg uzdisaja sa tobom..Zivim za tu misao.. Zato spavaj mirno moja ljubilice nek te andjeli cuvaju,,, ne brini sto  ovde  neki cudni vetrovi duvaju...