MASLAČAK.. Славиша Марковић

 

 
Prolećni dan koji ću uvek pamtiti,
Obično jutro ,sunce viri iz oblačka,
Toga dana saznadoh da postojiš ti,
Nosio te povetarac poput maslačka.

Jutro se prebrzo pretvorilo u dan,
Dok okom trepneš dovukla se noć,
Te sam večeri sanjao neobičan san,
Jedan maslačak nestašni ima moć.

Okrenuo se prebrzo taj peščani sat,
Ni primetio nisam kako vreme curi,
U tami se čuje umornih koraka bat,
Nestašni maslačak ode, negde žuri.

Nedostaje ta kafa koju si mi pravila,
Tvoja kosa rasuta svuda po jastuku,
Osmeh koji odaje da si se probudila,
I onaj osećaj kada mi dodirneš ruku.

Nedostaje onaj ritual pred spavanje,
Kada šapućem nežno, milujem kosu,
Ležim kraj tebe, slušam tvoje disanje,
Nežno usnama pređem po tvom nosu.

Gde je moj maslačak vetar sada odneo?
Novo proleće je stiglo ,livade se zelene,
Iz srca nije, ali iz naručja moga te oteo,
Nekada si volela proleće, cveće i mene.