RECI MI.. Zoran Radosavljevic

 

-Reci mi nešto beskrajno.
-Volim te
Od sanjara sam učio o nebu, od pesnika o ljubavi, od samotnjaka o divljinama, od slikara o prazninama, a od boema o životu..i da život može biti nemilosrdan i ljut..Smrt koja se kao ružna senka uzdizala u određenim trenucima mog života, naučila me je da uvek ljubim i grlim kao da je poslednji put..Svoje reči posvećujem tvojim tvrdoglavostima i strahovima. Toj jedinoj tebi, da uvek budeš jaka i setiš se koliko umeš da voliš..da se za mene ovakvog nikakvog uvek bogu moliš..Bol i tuga moja dva verna druga..sa njima uvek prija cuga..Samo noću izlazim jer mesečina pravi njene sene..Dete Trebinja i zaljubljenik u nju..definicija mene..Nošem dahom sna..nastaju pesme kojim je pišem..nošen njenim dahom sa njom uporedno dišem.Ona je želja, koja se samo jednom u životu ostvari...Zato će doći da samnom ostari...Negde tamo, njena duša spava u očima suncokreta, u dubini mora gde ne postoji ništa osim nje.Negde tamo daleko neko ne zna da za njega dišem..da joj posvetim svaku reć koju napišem ..negde tamo..Koža joj je mirisala na Trebinje u kasno leto, na masline okupane Suncem.onda daljine zalijem vinom da lakše preživim noć. .dok tamo negde izmedju nas zaspala je zora..Znam jednom ona će doć....