Trebinje slikom i slovom.. Zoran Radosavljević

 

Iz zbirke pesama
Trebinje slikom i slovom
Od Trebinja su ostali mirisi vinograda i to malo prokletstvo da svako grožđe ima ukus tvojih usana..U kome spava Trebinje u njemu su sve lepote sveta..radujem mu se poput deteta..Odavde pa tamo daleko preko mora sinja..Ljubio bih ti sve te nemire u duši grleći te pod nebom Trebinja..Pod kapcima zvezdane prašine, na trepavicama zaspali svemiri, nadomak usana diše toplina juga, a u duši ćuti Trebišnica ,,Čeka tebe..Ovde sam i ništa mi u životu sem tebe više ne treba.. Kada treba da te objasnim nekome, ja samo pokažem na nebo.Ti si moj deo Trebinjskog neba..ljubi mi se sa tobom pored naše reke..da bosonogi ljubimo pesak i u pesku se valjamo dok se oko nas kotrljaja noć...E moj grade kad če nam ona doć..Kako tebi i ovom našem gradu da odolim..kad
u vama ima nešto tiho, nešto preglasno, i nešto neodoljivo lepo, a ja bih sve to da volim...Volim grade tvoje oluje i kad vetar duva to zavija i ona me zove,,,Smiruju me oluje jer mirišu na proleće, a proleće je samo mir rastavljen na grmljavine i vetrove...Od jutra sam želeo da uvek miriše na sveže kruške i tvoje poljubce..dok se kapci bore sa buđenjem.žubori reka..a ti ljubavi požuri da dodješ suviše si daleka..Dok zora odzvanja dok se budi svetlost danja..ima neke miline u tom delu tišine.dok sam ispod pokrivača zaglim jastuk i slušam je kako sanja..


Bosna i Hercegovina